Velike pivare u Srbiji

Dobrodošli!

Danas ćemo baciti pogled na pivare u Srbiji. U većini zemalja sa dugom tradicijom proizvodnje piva, male i srednje pivare su pravo ogledalo piva u toj zemlji, dok su velike pivare najčešće izvozno orientisane. Iako se u Srbiji pivo proizvodi više od 200 godina, malih pivara nažalost skoro i da nema, a i veliki deo stranih piva koje možemo kupiti na našem tržištu se pune u srpskim pivarama i često nisu tako kvalitetna kao ona proizvedena u svojim matičnim pivarama. Pogledajmo u kojoj pivari se toče koja piva i kakvu nam ponudu nude.

Zaječarska pivara

Počnimo priču sa Zaječarskom pivarom, jednoj od najstarijih pivara u Srbiji. Prvi litri piva istekli su iz ove fabrike još davne 1875. godine, a od tog dana do danas, ova pivara doživela je brojne promene. Osnovano je od strane akcionarskog društva, tako da su vlasnici jelte bili akcionari. U toku Drugog svetskog rata Nemci zauzimaju ovu pivaru, a period oslobađanja Zaječara od Nemaca je jedini u skorijoj istoriji za vreme kojeg je pivara prestajala sa radom. Od tada do danas pivara radi bez ijednog prekida. 2008. godine pivara postaje deo Heineken grupe i menja naziv u "Ujedinjene srpske pivare". Pored pivare u Zaječaru, ovoj grupi pripada i pivara u Novom Sadu. U Zaječarskim pivarama se takođe puni i Pils Plus i Pils Plus Radler. Treba napomenuti da Zaječarsko proizvodi dva tipa piva: "Svetlo" pivo i "Niskopasterizovano" pivo. Niskopasterizovano pivo se proizvodi u Novom Sadu, i zbog manje agresivne pasterizacije, ovo pivo zadržava veću svežinu ukusa, dok se svatlo pivo proizvodi u Zaječaru, a adut ovog piva je to što se za njegovu izradu koristi bunarska voda.

Ja obožavan Zaječarsko pivo i od kad se ponovo vratilo na veliku scenu često ga pijem, i to niskopasterizovano, mada se ne razlikuje puno od "svetlog" koje je možda za nijansu kiselije. Zaista je teško proceniti "kvalitet" bilo kojeg piva na našem tržištu, tako da mislim da bi svako trebao da se vodi svojim ukusom. Velika prednost ovog piva u odnosu na druga 2 velika brenda u Srbiji (Jelen i Lav) je to što je znatno jeftinije, u nekim veleprodajnim objektima gajbu ovog piva možete naći za nešto više od 800 dinara. I u startu da se razumemo da sve ovo odnosi na pivo u staklenoj ambalaži, plastične ambalaže su priča za sebe.

Svetlo i niskopasterizovano Zaječarsko pivo

Apataniska pivara

Apatinska pivara je osnovana davne 1756. godine pod nazivom "Carksa pivara", a danas je deo američke Molsoon Coors grupe. Ova pivara proizvodi najveće količine piva u ovoj zemlji i definitivno dominira našim tržištem. Brendovi koji se pune u Apatinskoj pivari su: Jelen, Nikšićko pivo, Apatinsko pivo, Staropramen, Lowenbrau, Becks i Stella Artois. Naravno od svih ovih, Jelen je sigurno najbitniji brend na našoj sceni. Iako mnogi danas govore kako se Jelen pokvario i da nije više dobro pivo kao nekada, meni je Jelen još uvek više nego dobar izbor i dođe mu kao neko "default" pivo, mada danas nije tako pristupačan kao nekad.

Pivara Čelarevo (Lav)

Još jedna pivara sa dugom tradicijom. Osnovana 1892. godine, ova pivara je kroz godina proizvodila razna piva kao što su: Đunderskovo pivo, Tref zlatno pivo, Standard pivo, Herkules crno pivo, Čib pivo, Export ala pilsen, Novosadsko pivo i Specijalno crno pivo. Danas je ova pivara u vlasništvu Carlsberg-a , a najveći brend ove pivare na našem tržištu je Lav pivo. Pored Lav piva, u ovoj pivari se proizvodi i Carlsberg, Merak i Tubrorg green, a moram priznati da sam bio iznenadjen kada sam video da se na ovom spisku takodje nalazi i Grimbergen blonde, vrlo ukusno ale pivo sa visokim procentom alkohola (oko 6,7%). Što se mene lično tiče, više preferiram Jelen i Zaječarsko u odnosu na Lav, međutim mnogi tvrde da je Lav znatno kvalitetnije pivo.

Valjevska pivara

Kao i ostale velike pivare u Srbiji Valjevska pivara ima dugu tradiciju - osnovana je 1860. godine, a sa radom je prekidala u vreme svetskih ratova. U ovoj pivari se danas proizvode Atlas pivo i Valjevsko pivo, a kao svoj najveći adut ističe to što pivo pripremaju po staroj recepturi i što koriste kvalitetnu vodu za izradu istog. Naime, Valjevska pivara koristi vodu sa izvora Paklje i Jablanice što doprinosi kvalitetu ovog piva. Iako Valjevska pivara zaista dominira u Valjevu i okolini, ovo pivo je jako teško naći u Beograd. Da li je pitanju zahtevno tržište, ili neko tu drži monopol, ja zaista ne znam, ali je prava šteta što nam je ograničem pristup ovom odličnom pivu. Valjevsko pivo je jakog ukusa i relativno je gorko, ali je iz nekog razloga jako pitko.

Jagodinska pivara

Kada čovek vidi koliko su nam stare pivare, mora da se zapita kako toliko kaskamo za drugim zemljama poznatim po kvalitetnom pivu. Jagodinska pivara je osnovana 1852, a rušena je 2 puta: u Prvom balkanskom ratu i u Prvom svetskom ratu. Čuveni "Čiča" je godinama zaštitni znak Jagodinskog piva, a nastao je po liku legendarnog Miloslavu Mitroviću koji je kao borac u ranije pomenutim ratovima ostao bez donjih udova, ali ga to nije sprečilo da svakodnevno iz sela Dragova na volovima ide do Jagodine da bi pio pivo tada poznatoj Jagodinskoj Šarenoj kafani. Ja Jagodinsko pivo nisam pio jako dugo, tako da ne bih da grešim dušu, al koliko se sećam nisam bio naročito oduševljen, a sam alkohol se osećao u mirisu piva. To naravno nije razlog da ne probate ovo pivo, čak šta više bio bih presrećan kada bi neko iz okoline Jagodine, ko je imao prilike da proba ovo pivo u točenom obliku, podelio sa nama svoje utiske o ovom ipak "uticajnom" pivu u tom delu Srbije.

Kao što vidite, domaća pivska scena je možda malo zanimljivija nego što se u prvi mah čini, međutim jasno je da medijskim prostorom dominiraju piva Lav i Jelen kojima se u poslednje vreme prodružije i Zaječarsko pivo, dok drugih piva ima znatno manje, a nekih gotovo i da nema. Nemojte dozvoliti da vas to spreči da pronađete pivo koje vama zaista odgovara. Promuvajte se malo više po prodavnicama i kafanama, probajte neko pivo koje do sada niste probali i možda baš to pivo postane vaše novo omiljeno! 

Do narednog puta                                      ... Živeli!!